knjizevnikutak

[Dying_Bride]

za početak..........

Kratka mala pričica:)



Midnight vision

Ona ima viziju.Viziju bosonoge devojke satkane od rose. Divlje dete koje pleše na obali samotne reke. Paučinastim prstima miluje tišinu. To može biti samo on. Tišina je svuda oko nje. Ispunjava njene uzdahe siluetama svojih misli....
Vetrovi nose njen vrisak..........vrisak slobode. Vrisak ranjene srne.
Trčati.....samo trčati.........pobeći od tišine. Pobeći od njega.
Osloboditi se okova..........
Naga, sa senkom u očima, miče usnama uz pesmu tako dobro joj znanu.
Još jedna pesma......još jedna staza.
Još jedna pesma......novo iskupljenje!
Još jedna pesma......pesma smrti.
Penetracija straha od samoće sve je bliža, sve je jača........vrisak sa uzvišenih planina označava kraj.....
Izađite mesečeva deco. Ispratite sestru na pohod zelenim stazama večnosti. Dok leži, zgrčena, očiju crnih od mraza. Dok je prekriva koprena od lišća, njene usne i dalje šapuću onu pesmu, tako dobro joj znanu.....njegovu pesmu...pesmu tišine.